Posljednji jecaji…

Ovo ovako ne može više…
Osjećam kao da gubim razum…
Ludim!

Zašto? Zašto mi ne ideš iz glave?
Iz srca?

Zašto me, kao žulj na nozi, svakim pokretom,
svakim udisajem podjećaš da si tu…?
Ismijavaš me…

Idi, molim te…
" Zašto bih? "
Zbog mene..
" Ko si ti !?!

Zar tako brzo, tako lahko, može proći sva ljubav, sve…
sve što nas je vezalo…

Ko sam JA?
Ja…
Bez tebe, ja sam NIKO…!
Ljuštura, eto šta sam…
Poput stare, odbačene zmijine kože…
Dotrajala.

Na prvi pogled ti se čini da vidiš čovjeka… osobu.

Kada malo bolje pogledaš, shvataš da ne vidiš ništa…

darkme
Drugačija, neki bi rekli čudna. Priznajem, jesam, ali na pozitivan način :P Uvijek za zezanciju, šalu. Luda do bola...nema stvari koju neću učiniti. Pričljiva(preeevišeeee). Malo volim pametovati, malo previše mislim na sebe. Malo previše komplikovana. ISKRENA do kraja. Zaljubljena :)) do ušiju. Sretna. Zadovoljna.

2 komentara

  1. hmmm…ne znam sta da ti kazem 🙁 ovo je tako tuzno iiii…
    kad citam ovaj blogg i kad pricam s tobom, kao da nije ista osoba…svaka cast kad mozes zivit sa tim pritiskom…tom tugom, a da se na tebi to ne primijeti

    sve u svemu odlican blogg i pravo dobro pises 😉

Komentariši